Будимо светлост свету – Православна омладина у Љубљани

Српска православна црквена општина у Љубљани већ четири године редовно одржава веронауку за студенте и младе, у виду предавања и духовних вечери, којима присуствује све више младих верника са циљем развијања и неговања односа до духовности те продубљивања знања о темељним вредностима и учењима православне вере. Надахнуће за организовање овако инспиративног и племенитог пројекта, који, осим тога што утиче на обогаћивање младих у религијском и интелектуалном домену, доприноси и њиховом међусобном повезивању, добио је парохијски свештеник Српске православне Цркве у Љубљани, отац Раде Деспотовић, где своју дужност успешно обавља већ више од 10 година. Његова запажања о важности организовања веронауке за младе пренећемо у наставку текста: 

,,Од првога дана моје свештеничке службе у Љубљани приметио сам велики број младих људи у нашем храму. Они су долазили на богослужења и на нека предавања која су организована у Црквеној општини Љубљана. Увидео  сам велику жељу младих за продубљивањем знања о вери као и тражење пута да се живи по вери. Свестан сам колико је битно да се млад човек усмери на праве вредности, да постави темеље свога бића на јеванђелским и литургијским принципима, да би могао да развије своје дарове и да би они били на корист свима нама.  Зато сам тражио пут да организујем младе људе са циљем да им благовестим јеванђелску науку. Тај пут верске наставе је уродио плодом. Велики број младих људи се одазвао на верску наставу. Свестан сам са једне стране огромне кризе идентитета код младих људи, трагалаштва за смислом који приличи младости, а са друге стране снаге саме цркве, њене улоге у формирању идентитета. Радити са младим људима прави је изазов који тражи одговорност, стрпљење, љубав и посвећеност. Они крепе човека, надахњују и покрећу у нама још већу пожртвованост.“

Са жељом да истакнемо значај благодатних, дубокоумних излагања нашег духовног оца, али и захвалност за огромну количину труда коју улаже у процесу духовног развоја младих људи, преносимо изјаву једног од вишегодишњих полазника веронауке, Маринка Лазичића, који је и члан византијског хора Српске православне цркве у Љубљани. Како је навео, веронауку пажљиво похађа већ четири године, са циљем да продуби своје разумевање православне вере и самог смисла живота. Истиче и то, да му је посебно драго што примећује труд, жељу за унутрашњом борбом и напредовањем на путу ка истини, љубави и Богу и код других полазника, што указује на повећање интересовања младих за спознавање живота у цркви и јеванђељских истина. Маринко је желео да подели и једну, за њега, јако битну лекцију, која му је, током предавања све више прирастала к срцу  и утицала на даље формирање његових ставова, а тиче се важности превазилажења сопствених слабости и недаћа. Полазник веронауке Маринко Лазић је додао и следеће:

,,Посебно ми је у сјећању остало једно предавање у којем је речено да „борба са собом није знак слабости, већ пут ка снази.“ Ова мисао дубоко ме је дотакла и подстакла да се суочим са својим страховима и слабостима, умјесто да од њих бјежим. Сјећам се и једне симпатичне анегдоте после тог предавања, када смо сви у шали закључили да смо, заправо, „војници у невидљивом рату“ – али не једни против других, већ против властитих слабости и самих себе. Та једноставна, али моћна мисао, помогла ми је да препознам вриједност борбе у животу.“

Додао је и да, веронаука пружа прилику, да се млади људи, који се константно боре и труде у побољшавању својих особина, кроз духовна сабрања и сусрете повезују, те да на тај начин додатно обогаћују и инспиришу једни друге у процесу духовног развоја и разумевања дубоких, блажених истина православних догми.

Поред изузетно поучних и мотивишућих беседа оца Радета, које нас из недеље у недељу све више оплемењују и изграђују на духовном путу, Српска православна црквена општина у Љубљани својим интензивним ангажманом, посебно у периоду Божићног и Васкршњег поста, кроз организовање бројних предавања, чији су предавачи еминентни стручњаци на пољу не само православне теологије, већ и других дисциплина, попут психологије, психотераприје, медицине и других, доприноси оживљавању истинских православних вредности, не само међу млађом популацијом, већ и код осталих верника различите животне доби. Тако су, само током претходне, 2024. године, у време Васкршњег поста, својим како стручним, тако и животним искуствима, садржаје предавања обогатили истакнути глумац и драмски уметник Небојша Дугалић, затим доктор теологије и православни психотерапеут, др Данило Михајловић, као и јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, чије су духовне поуке, верујемо, оставиле велики траг на размишљања присутне публике, као и њихово поимање и  сагледавање важности православља и црквеног живота. Са циклусима предавања је настављено и током Божићног поста, крајем 2024. и почетком 2025. године. Тематски циклус под називом ,,Светост брака и породице“ су својим запажањима и сведочанствима оплеменили протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, парох јужночикашки и ленсишки, затим др Влајко Пановић познати клинички психолог на Војномедицинској академији у Београду и бројни други аутори и стручњаци, чија су залагања и доприноси на пољу науке, религије и уметности од непроцењиве вредности. Како се тренутно налазимо у петој недељи Васкршњег поста и припреми за најрадоснији хришћански празник, тако је и свештенство наше црквене заједнице, амбициозним пројектом у виду одржавања духовних вечери сваког четвртка, желело да се приближи верницима и кроз разноврсне, садржајне теме које су обрађивали, укаже на лепоту јединства верног народа под окриљем Господа Бога нашега, Исуса Христа и заједничког сазревања у духу православља. 

Млади наше црквене општине су, захваљујући труду и напорима свештеника Радета Деспотовића имали прилику да, осим предавања, учествују, и сами реализују одређене активности. Тако су, прошле године, 2024, пред почетак Васкршњег поста организоване покладе, које су, према обичају, дан који окупља све чланове породице. Заједно са младим верницима из Марибора смо, уз пригодну гозбу и духовне беседе наших свештеника обележили почетак припремања за прослављање једног од најважнијих празника, Васкрсења Христовог. 

Након тога смо имали част да присуствујемо прослави храмовне славе Светог Кирила и Методија,  28. маја 2024. године, коју је својим присуством и служењем свете Литургије, увеличао Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, након чега су благословени славски дарови. Славска трпеза, те окупљање и дружење великог броја верника је настављено у просторијама Парохијског дома. 

Већ, 30. маја 2024. године, на часу веронауке смо, захваљујући труду и ангажману једне од наших полазница, Саре Поповић, послушали представљање часописа за црквену уметност и културу ,,Богољуб,“ који се издаје са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита крушевачког г. Давида, а која је марљиво и са много труда описала теме, обрађене у оквиру актуелног броја часописа, након чега је уследила веома значајна дискусија међу присутнима, а онда и онлајн квиз, обухвативши кључна питања из различитих сегмената о којима смо током предавања говорили.  

Мисија оца Радета, у повезивању и духовном просветљењу младих је настављена и кроз прослављање славе православне омладине, тачније празника Силаска Светог Духа на апостоле – Педесетницу. Уз част да угостимо Његово Преосвештенство Епископа Кирила и бројно свештенство, са много љубави и радости обележили смо славу младих верника наше црквене општине, чиме смо завршили предавања веронауке за школску/академску 2023/24. годину. Са даљим сабрањима смо наставили са почетком нове академске године, у октобру 2024. године.

Крајем октобра смо започели један мали низ интерактивних предавања, која смо, овог пута, уз благослов и подршку оца Радета припремали полазници веронауке, анализирајући и интерпретирајући наша виђења одређених прича из Јеванђеља. Тако је већ прва презентација одржана 23. октобра, када су нам предавачи били наши чланови, Маринко Лазичић, Свјетлана Петковић и Риа Давковска. Уз њихову анализу приче о Блудном сину (Јеванђеље по Луки, 15. глава) наставили смо дебату и отворили мноштво поучних и корисних тема о којима смо дискутовали.

Следећој интерпретацији библијске приче о милостивом Самарјанину (Јеванђеље по Луки 10:25-37) присуствовали смо 7. новембра, када су наши чланови Александар Зрнић, Игор Кондић и Горан Којић најпре приказали кратку рефлексију кључних делова из садржине приче о милостивом Самарјанину, а након тога су представили своја запажања и примере из свакодневних пракси са којима се сусрећемо и чији смо и сами учесници, а које можемо утемељити и посматрати кроз призму односа описаним у самој причи. 

Са презентацијама библијских прича наставили смо и на наредном окупљању младих у парохијском дому, 13. новембра, када су чланице Нина Бојовић и Тамара Љепојевић са нама поделиле своје анализе библијске приче о Митару и Фарисеју, након чега смо се сви заједно укључили у коментарисање и интерпретирање занимљивих сегмената из ове приче. 

Већ наредне недеље је објављено, да ће циклус предавања посвећених припремању верника током Божићног поста ускоро бити започет, а прво предавање је одржано у суботу, 23. новембра, у оквиру кога су говорили штићеници заједнице ,,Земља живих – школа живота“, сведочећи о својим искуствима. Ово предавање је испунило вернике мноштвом емоција, а посећеност у заиста великом броју је додатно указала на важност разговора  и дељења како позитивних, тако и негативних искустава са другим члановима заједнице.

Почетком децембра смо наше активности наставили како у виду предавања оца Радета и других предавача, тако и гледањем филма, ,,Man of God”, посвећен животу и страдању Светог Нектарија Егинског. По завршетку филма је уследила беседа оца Радета, који нас је, као и увек, охрабрио, да се боримо против искушења уз помоћ и милост Божју, као што је то чинио и сам Свети Нектарије.

Након Божићних празника наставили смо са предавањима оца Радета, до почетка припрема пред Васкршњи пост, када смо се у недељу, 23. фебруара 2025. године, сабрали у парохијском дому, обележивши покладе, односно почетак Васкршњег поста. Са предавањима оца Радета, али и осталих свештеника наше црквене општине поводом поста се наставља из недеље у недељу, а све са циљем да се верници подстакну ка духовном сазревању и живљењу по јеванђељским истинама.

Своју рефлексију о свим догађајима и окупљањима која су од великог значаја за младе вернике у нашој црквеној заједници је поделила полазница веронауке, Свјетлана Петковић, која веронауку похађа од октобра/новембра 2022. године. Она активно доприноси и креирању и уређивању садржаја за друштвене мреже (Фејсбук и Инстаграм страницу) православне омладине у Љубљани, те нам је у складу с тим изнела своје виђење тренутне ситуације у вези доласка младих у цркву и њихове наклоности ка упознавању и учењу о традиционалним, хришћанским вредностима. У наставку издвајамо Свјетланину изјаву: 

,,Живимо у времену када је све постало површно и брзо – од припреме јутарње кафе до оног најважнијег, што је суштина нашег постојања: развој духовног живота и међусобних односа. Управо се на то најчешће осврћемо на предавањима нашег оца Радета. Кроз једноставне, свакодневне теме и искушења, он нас усмјерава да, ослањајући се на искуство наше вјере, тражимо начине како да из дана у дан духовно узрастамо. Мене посебно интересују теме о човјековом развоју и идентитету, па су ми веома драга и предавања током Божићног и Васкршњег поста, када у госте долазе предавачи из различитих области. Тада заиста можемо видјети колико је православна вјера дубоко повезана са свим аспектима живота. Осим духовне користи, веронаука нам доноси и пријатељства, заједништво и осјећај припадности који је младом човјеку данас пријеко потребан. Драго ми је што смо, кроз ангажман на друштвеним мрежама, успјели да приближимо млађима живот наше заједнице и активности које организујемо. Временом се показало колико је важно да млади виде да Црква није удаљена од њих, већ да је жива, савремена и отворена – да пружа простор за активно учешће, искрене разговоре и живот у складу са правим вриједностима.“

На основу прегледа досадашњих активности православне омладине Српске православне цркве у Љубљани, можемо закључити, да је међу младима, иако су далеко од своје домовине, заинтересованост за учење о нашој вери све веће, те да на тај начин заправо чувају свој идентитет и традицију кроз заједничку молитву, разговоре и дружења. Активности које се редовно организују не само да јачају духовну димензију живота младих, већ и подстичу међусобно поштовање, разумевање и осећај припадности једној великој православној породици. Кроз разговоре са нашим свештеником и друге облике које нам продубљују сазнања о суштини православне вере, и пре свега учешће у литургијским сабрањима, ова заједница постаје место у којем млади добијају снагу да се изборе са изазовима савременог света, не заборављајући при томе ко су и одакле долазе. У времену када су многи млади изгубљени у површности модерног живота, сведочанство о активној православној омладини у Љубљани улива наду да је могуће живети у истини, љубави и заједништву.

За крај бисмо издвојили речи из беседе нашег оца Радета, који својим примером, животним искуствима и мудрошћу и смирењем, просветљује наш духовни пут и везу са Богом: ,,За младост је битно да је истрајна на путу остварења јеванђелске науке, јер трудбенику Бог помаже. Наоружај се стрпљивошћу на путу остварења својих циљева. Буди свестан да ће твој пут бити проверен у огњу искушења, и не плаши се провере јер све бива по допуштењу Божјем. Уздај се у Бога, љуби Га свим бићем својим.“

Радујтесја и веселитесја! 

Слава Ти, Боже, за све!

Извор: Портал Кинонија

© 2025 Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке. Сва права задржана.

Последње објаве

Пратите нас

Јутјуб

Предавање: „Шта је ‘информациони пост’ и зашто нам је данас потребан?”

Православље и млади – др Влајко Пановић: „Како одгајати аутентично, а не copy-paste дете“

Катихета Бранислав Илић: Ко су анђели и зашто их славимо?

Зашто је „New age“ опасан?

Панел дискусија – „Употреба вештачке интелигенције у мисији Цркве – где су црвене линије?“

Употреба вештачке интелигенције у мисији Цркве – где су „црвене“ линије?

Пријавите се својом е-адресом на нашу листу и примајте редовно новости о активностима Мисионарског одељења АЕМ.

Ненад Бадовинац

Зоран Луковић

Рођен 11. јуна 1961, одрастао и школовао се у Београду. Војни рок одслужио у Дивуљама код Сплита 1980/81.

Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1988 год.

Мастер академске студије: Тероризам, организовани криминал и безбедност, при  Београдском универзитету завршио 2016 године одбраном рада: Верске секте као инструмент политичке радикализације. Добија звање Мастер менаџер Безбедности

Студије: Верске заједнице – иновације знања, завршио на Факултету политичких наука 2017.

Двогодишњи мастер програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама завршава 2022 године на Београдском универзитету и добија звање Мастер Религиолог.

У радном односу од студентских дана.

Прво запослење засновао 01.01.1984. у Народном позоришту, радећи као помоћно сценско-техничко лице (реквизитер, декоратер и статиста).

Од 1988, новинар по уговору, у редакцији Београдског ТВ програма у тиму Мирка Алвировића.

Запослио се у Министарству унутрашњих послова 1990, као инспектор-оперативац у Одељењу за крвне деликте београдске криминалистичке полиције. У истом својству провео 6 месеци у Призрену (1993/94).

Ангажован на пословима полиграфског испитивача у београдској криминалистичкој полицији од 1995. до 2011. године, након чега прелази у Управу за аналитику МУП-а, где децембра 2015. дочекује пензију.

Од средине осамдесетих година прошлог века, приватно и професионално прати појаве екстремизма, верског радикализма, сектног и манипулативног деловања и ангажује се у пружању помоћи жртвама и члановима њихових породица. По питањима из ових области сарађивао у више домаћих и страних часописа и одржао више стотина јавних наступа (јавна предавања, електронски медији… итд).

Активно учествовао на многим међународним и домаћим конференцијама и скуповима стручњака из области праћења сектног и манипулативног деловања, при чему се овде наводе оне најважније за последњих петнаестак година :

  • 2005 – Берлин – конференција: Присуство секти у Источној Европи; имао излагање на тему: Искуства МУП-а Србије у раду са сектама.

 

  • 2006 – Брисел – на челу делегације из Србије, која прва у региону преко удружења грађана ЦАС (Центар за антрополошке студије), постаје члан ФЕКРИС, европске федерације за праћење и документовање сектног и манипулативног деловања (FECRIS, Fédération Européenne des Centres de Recherche et d’Information sur le Sectarisme).
  • Oд 2006, готово редовно присутан на конференцијама ФЕКРИС: Брисел, Хамбург (2007), Софија (2007), Пиза (2008), Санкт Петерсбург (2009), Ријека (2009), Лондон (2010), Познањ и Варшава (2011), Софија (2013)…

 

  • 2007 Софија: У организацији бугарског Център за проучване на нови религиозни движения, присутан с радом   Људска права и секте у Србији;            

 

  • Исте 2007 године у Бриселу, постаје члан ICSA (америчко-канадска федерација – International Cultic Studies Associations) на годишњој међународној Конференцији, одржаној од 29. јуна до 01. јула, у оквиру које учествује с радом на тему: Society for Scientific Spirituality “SANATAN”: Doctrines, Terrorist Teachings, and Psycho-Manipulative Practices, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић (објављен у научном Зборнику: The phenomenon of cults from a scientific perspective; ed. Piotr Tomasz Nowakowski, Maternus, 2007).

 

  • 2009 Санкт Петерсбург: У организацији руског Центра Религиоведческих исследований, на међународној конференцији FECRIS, одржаној 15 и 16. маја, учествовао са радом Cultic and Subversive Elements in Activities and Practices of Political Non-Governmental Organizations, аутори Зоран Д. Луковић и Андреј Р. Протић.

 

  • 2010 Београд: учествовао као координатор и предавач (две теме: Друштвено-историјски оквир Нових облика зависности и Неформалне групе младих и сектно деловање), на Семинару стручног усавршавања за просветне раднике, који је Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао као обавезан (објављен у „Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2009/2010“, под бр. 540 и називом: „Нови облици зависности и савремени комуникациони системи“). Семинар је 27.05.2010. године, у просторијама Скупштине града Београда био одржан уз подршку Секретаријата за образовање града Београда, а у извођењу НВО Центар за антрополошке студије.

 

  • 2010 Лондон, LSE, учешће на конференцији Cults and crime; презентација на тему
    New experiences of the Ministry of the Interior of Serbia in working with sects.

 

  • 2011 Познањ и Варшава (05-07. маја 2011): конференције на тему Systematic abuse in cults: testimonies and evidence, у организацији FECRIS i RORIJ (Ruch Obrony Rodziny i Jednostki), уз подршку College of Education and Administration in Poznan; учествовао са радом на тему Methods of Cult Indoctrination in Serbian Extremist Political Groups.

 

  • Од 2008-2017, након иницијативе великодостојника Кипарске православне Цркве да се на међународном плану формира посебна, Међународна мрежа представника православних држава и помесних Цркава (2007 г.), већ следеће 2008.године, кренуло се са непосредном разменом искустава, као и са сталним сусретима. Са благословом епископа јегарског, потом митрополита загребачко-љубљанског, а данас патријарха српског др Порфирија, аутор учествовао са радовима, као и у раду стручних и извршних органа ове православне мреже и то на: Кипру (2008), Русији (2009, 2014), Бугарској (2010, 2013, 2016), Грчкој (2011), Србији (2012), Словенији (2015) и Пољској (2017),

 

  • 2013 Београд: у мају учествовао у целодневном стручном Семинару о безбедносно интересантним аспектима сектног и манипулативног деловања, у организацији Безбедносно-информативне агенције (за раднике из оперативног састава), са презентацијом на тему Измештени систем вредности као последица сектног деловања.

 

  • 2013-2017 Загреб: Пасторални институт и Провинција светог Јеронима, фрањеваца конвентуалаца, оранизатор је више конференције из предметне тематике. Аутор сарађује и непосредно учествује, са радовима: Појединац као носилац култног деловања, Ритуални и култни злочини и карактеристике њихових извршилаца, Утицај култних елемената на систем вредности појединаца и Има ли култног деловања без групе.

 

  • 2018 Сребрно језеро, 27 и 28 април; у оквиру Међународне научне конференције, „Традиционална и нова религиозност – прошлост и будућност“, у организацији Института друштвених наука, 27 и 28 априла 2018 године, учествовао са радом: Псеудохиндуистички радикализам у Србији – случај Санатан.

 

  • 2022 Марсеј 24 и 25 март, конференција ФЕКРИС Секташке злоупотребе у области здравства: FECRIS conference: Les derives sectaires dans le domaine de la sante

 

  • 1996-2024 Више стотина, предавања, трибина, јавних и медијских наступа у Србији и иностранству.

 

Презвитер др Оливер Суботић

Презвитер Оливер Суботић је рођен 24. фебруара 1977. године у Новој Вароши (Србија). У родном граду је завршио основну школу и гимназију (природно-математички смер). Дипломирао је на Одсеку за информационе технологије Факултета организационих наука у Београду (2004) и на општем смеру Православног богословског факултета (2005), који је упоредо студирао. Магистрирао је на Православном богословском факултету (2008), а доктори-

рао на Катедри за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (2011).

Током основних студија две године је радио на Вишој електротехничкој школи у Београду, у својству стручног сарадника на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација. После окончања студија информатике радио је на Православном богословском факултету у Београду као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. Верску наставу је две године предавао у Деветој београдској гимназији (2007–2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду.

У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године у Српској Патријаршији у Београду од стране митрополита црногорско-приморског Амфилохија и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову (Београд). У чин презвитера је рукоположен на Богојављење 2011. године од стране патријарха српског Иринеја и постављен за пароха новоосноване пете жарковачке парохије, на којој је службовао девет година. Од 2020. године, одлуком патријарха Иринеја, постављен је на другу парохију при храму Светог Александра Невског у Београду.

Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ је крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе, који је уређивао пуних 16 година. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке (2008). Као стални члан Катихетског одбора Архиепископије био је задужен за унапређење квалитета верске наставе у београдским гимназијама (2008–2014). Оснивањем Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој постављен је за његовог првог управника (2008) и на том месту је остао пошто је Центар пребачен под директну синодску управу (2011–2015). По оснивању Мисионарског одељења СПЦ (2014) постављен је на место заменика мандатног члана Светог Архијерејског Синода који је задужен за праћење рада тог синодалног мисионарског тела. С обзиром на искуство које је у младости имао у борилачким вештинама, непосредно по покретању синодског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина (2016) именован је, уз чувеног карате мајстора протојереја-ставрофора Војислава Билбију, за координатора тог пројекта. У прелазном периоду, до избора новог српског патријарха, вршио је дужност главног и одговорног уредника Информативне службе СПЦ (2020–2021).

Учествовао је на више десетина стручних скупова, конференција, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству на теме односа православног хришћанства према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.

Непосредно по оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одлуком Његове Светости, Патријарха српског Г. Порфирија, постављен је за његовог првог управника.

Објавио је 13 књига.

Благословом Божијим, са супругом Мирјаном има троје деце: Нину, Саву и Николу.

Ђакон др Александар Милојкоов

Ђакон др Александар Милојков је православни доктор теологије. Докторирао је у области патрологије на тему „Личност и суштина у тријадологији Светог Григорија Богослова и Светог Августина“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на којем је претходно завршио основне и мастер студије теологије. Био је студент генерације на поменутом факултету, а у току студија, због изузетног успеха, више пута је награђиван и био је стипендиста Министарства вера Владе Републике Србије.

Верску наставу у Земунској гимназији предаје од 2010. године. У периоду од 2021. до 2024. године обављао је дужност координатора у Одбору за верску наставу

Архиепископије београдско-карловачке. Од 2024. године, Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, постављен је за уредника Православног мисионара – часописа за који је без прекида писао веома запажене чланке, почев од 2008. године. Аутор је четири књиге, од којих су три православна катихизиса за средње школе и гимназије (у употреби за православну верску наставу у средњим школама и гимназијама у Републици Хрватској), десетак научних радова, који су објављени у релевантним научним часописима и преко стотину теолошких есеја, објављених у различитим часописима, претежно у Православном мисионару. Активно ради на преводу списа Светих Отаца са латинског језика (Светог Августина и других западних Отаца). Један је од водећих српских стручњака за богословље Светог Августина Ипонског. Често је присутан у медијима, штампаним, електронским, радију и телевизији, на којима говори на различите црквене, просветне и теолошке теме.

Као ђакон служи у храму Вазнесења Господњег у центру Београда од 2023. године. Ожењен је супругом Соњом и отац је две кћерке, Јелене и Марије, са којима живи у Београду.

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић

Протопрезвитер-ставрофор Вајо Јовић рођен 1956 године у Угљевику, Српска.

Свештеник у Загребу и секретар Епархијског управног одбора Митрополије загребачко-љубљанске од 1979 године.
Из Загреба опслуживао мисионарску парохију у Марибору.
Парох при храму Светог Александра Невског у Београду од 1991. године.
Од 2000. године Старешина истог храма и управник Православне мисионарске школе све до одласка у мировину 2023. године.

Четрдесет и две године свештеничке службе карактерише интензивно бављење мисионарским радом.

Добитник ордена Светог Саве трећег степена.