*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 2. јануара 2026. године.
Када је Господ наш Исус Христос боравио на земљи и проповедао људима о Царству Божјем, угледао је међу народом једно дете. Господ је позвао то дете к себи, а потом га је загрлио и рекао: “Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско, и који прими такво дете у име моје, мене прима” (Мт. 13,3). То дете био је свети Игнатије Богоносац. У служби спомена светог Игнатија Богоносца, химнограф наглашава важност овог чудесног сусрета: „Игнатије богоносни, ти си био на грудима твога жељенога Христа, и плату си примио свештенослужећи Еванђеље Христово, и због њега си у крви скончао, па си постао као пшеница бесмртнога Делатеља, јер си зубима звериња самлевен био, и као слатки хлеб си се пред њиме појавио, зато се моли за нас страдалниче блажени“ (слава на Господи возвах). У истом духу, црквени песник поје и следећим речима: „Достојно си назван „богоносац“, јер те је блажени Игнатије Владика као милостив загрлио, љубомудро јављајући небеске догмате, и тада си веома светли зрак примио, па си као сунђер воду из бездана просвећење захватио, зато си на позив стопама Христа Бога нашег следовао, па га моли да спасе и просвети душе наше“ (Прва стихира на Господи возвах).
Овај богоносни светитељ је био епископ у Антиохији, живео је у другој половини првог и почетком другог века. Био је директни ученик светог Јована Богослова и други по реду епископ антиохијски (70-107). Антиохијском црквом управљао је свети апостол Петар од 47. до 57. године Господње, потом свети Евод до 68. године, а од 68. до 107. године овим великим хришћанским центром управљао је свети Игнатије Богоносац. До данас је сачувано седам посланица чије ауторство се приписује њему: шест посланица упућених локалним Црквама (Риму, Ефесу, Магнезији, Тралији, Филаделфији и Смирни) кроз које је пролазио на путу за Рим и једна упућена Поликарпу, знаменитом и праведном епископу смирнском. Дела богоноснога оца Игнатија антиохијског су необично важна за разумевање еклисиологије (учења о Цркви). Поред излагања учења о Цркви, свети Игнатије у посланицама укрепљује верне у исповедању вере и говори против гностичких покрета који су у његово време били распрострањена појава.
Поред велике апостолске ревности у управљању Антиохијском црквом, овај свети јерарх је, откровењем Божјм, први увео антифонски начин појања у цркви. Дакле, предање му приписује увођење антифоног (наизменичног) појања у богослужењу. Најстарије сведочанство о томе налази се код црквеног историчара Сократа почетком V века: „Игнатије Антиохије Сиријске, трећи иза апостола Петра епископ, имао је виђење анђела како славослове Свету Тројицу антифонским песмама. Тај начин певања који је видео у визији предао је Цркви у Антиохији. Отуда се и у све Цркве то предање раширило“.
Овај угодник Божји и велики проповедник вечне речи Божје, осуђен је на смрт за време прогона хришћана под царем Трајаном (98-117). Светитељ је доведен у Рим око 107. године и бачен лавовима у Колосеуму. Остатке костију светог Игнатија римски хришћани пажљиво су сакупили и пренели у Антиохију. Када су у VI веку Персијанци заузели Антиохију, његове мошти поново су враћене у Рим. У химнографији величамо светог Игнатија као светитеља који се у свом мученичком страдању уподобио распетом и васкрслом Господу: „Када си саразапет са Христом, свештено слављени, ти си богонадахнуте речи узвикнуо: моја се љубав разапела, зато се веома трудим да стекнем Христова страдања! Ти си се блажени Игнатије као сунце устремио са истока на запад, тако си тамо обасјан стигао, царском круном украшен ти си Христу приведен, зато га моли да спасе и просветли душе наше“ (Трећа стихира на Господи возвах).
Мучеништво је свети Игнатије прихватио спремно и са радошћу. У посланици Римљанима, у којој хришћане престонице моли да не спрече његово страдање, видимо неустрашивост и непоколебљивост вере овог великог антиохијског светитеља: „Од Сирије до Рима борим се са зверима, по суху и по мору, ноћу и дању, везан са десет леопарда, а то је чета војника, који и кад им се чини добро, бивају још гори. Али се у њиховим неправдама још више учим, но тиме се нећу оправдати. Врло сам жељан звјери које су за ме припремљене и молим се да ми се спремне нађу. Ја ћу их подстаћи да ме брзо поједу, а не као што се неких из бојазни нису ни дотакли. Опростите ми, знам шта ми је корисно. Сада започињем бити ученик (Христов). Нека ме ништа од видљивог и невидљивог не задржи да Исуса Христа задобијем“.
О светом Игнатију, свом претходнику на катедри антиохијских епископа, Свети Јован Златоуст (347-407) записао је следеће: „Игнатије је предстојао нашом Црквом храбро и са таквом тачношћу какву Христос жели. Јер је Христос рекао да Пастир добри душу своју полаже за овце (Јн. 10, 11), а овај ју је са сваком храброшћу положио за овце своје. Игнатије је одложио тело са таквом лакоћом, како неко други одлаже своје одело. Савршено је управљао Црквом у време када њен пут још није био добро утрвен. Он је управљао Црквом наше отаџбине, таквог великог града, и мноштвом народа од двеста хиљада. У Антиохији је настало гоњење на хришћане само зато што су одбацили лажну демонску веру и примили веру у истинитог Бога и Сина Његовог Јединородног. Од нашег града до Рима њега је Господ позвао, па су градови током пута његовог трчали к њему одасвуд и сусретали подвижника. И он је делима и речима све њих учио успут у сваком граду. Тако је био дивни учитељ не само Римљанима, него и свима онима у међуградовима… Све их је учио делима својим, идући са Истока, и као неко сунце излазећи и ка Западу трчећи, а и још светлији од сунца“.
Свети свештеномученик Игнатије је био и изванредан бранилац јединства Цркве. Он је био први међу црквеним оцима који је умешно описао однос који треба да постоји између хришћана и њихових епископа, свештеника и ђакона: „Поштујте ђаконе као заповест Исуса Христа, а епископа као самог Исуса Христа, Сина Бога Оца, а свештенике као сабор Божји, као мноштво апостола. Без њих нема Цркве.“
Богослужбени спомен светог Игнатија богоносца прослављамо у данима претпразништва Рождества Христова. Химнографија нам износи најважније детаље из светитељевог житија, а црквени песник на неколико места истиче да се богомудри Игнатије свештеномученик антиохијски јавио као истински Богоносац, али и као неустрашиви проповедник речи Божје. Истиче се и његова храброст која је плод живе и делатне вере, као и његово мудро руковођење Црквом Божјом у Антиохији, са свештеног трона на којем је био наследник светог апостола Петра. Управо на том постојаном темељу тврде вере апостола Петра, свети Игнатије је као архипастир наставио да гради мистичну и тајанствену грађевину – живу Цркву. Заједно са црквени песником овог богоносног светитеља прослављамо следећим речима: „Настао је твој годишњи празник куло духовна, и твој лик нам богоносни Игнатије оживљава; свето нас води и о твојој храбрости проповеда, и твоме за веру до крви противљењу, блажен је и онај твој глас никада заборављени, који говори: ја сам као пшеница Божија, и зубе звериње ће ме самлети! Тако си и ти попут Христа твога страдао, па се моли да се спасу душе наше“ (слава на хвалите).
Прослављајући Господа и Његовог угодника светог Игнатија Богоносца, призвани смо да свој живот испунимо врлинама, да у том духовном усхођењу лествицом врлинâ постанемо слични светом Игнатију који је и у тешким данима гоњења до краја одржао неугашени пламен вере. Свети Игнатије данашњим хришћанима поручује да христолика љубав изгони страх и колебање, а још јасније нас поучава да је наше хришћанско призвање да будемо истински богоносци, односно, да мера и образац нашега живота буде Господ наш Исус Христос, истинити Бог наш који је за себе рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот“ (Јн. 14, 6).
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“
