*Текст је објављен на порталу Кинонија у рубрици „Из пера уредника“, 31. октобра 2025. године.
Свети апостол и јеванђелист Лука рођен Антиохији Сиријској, чудесна је личност међу седамдесеторицом апостола. Потицао је из просвећене грчке средине, а када је изучио јеврејски закон, научио је и уметност лечења и упознао се са грчком философијом, савршено је познавао грчки и египатски језик. Апостол Лука је био неуморни сатрудник у мисионарским делатностима Светог апостола Павла. Почеци његовог усрдног следовања Христу везују се за Палестину. Према светописамским сведочанствима, он је био један од првих ученика којем се јавио васкрсли Христос на путу за Емаус.
Благодарећи Светом Симеону Метафрасту написано је житије светог апостола и јеванђелисте Луке. Свети Симеон Метафраст је написао житије црпећи сведочанства древних црквених писаца Оригена, Климента Александријског и црквеног историчара Јевсевија Кесаријског. Светитељ у житију апостола Луке наводи да је после Силаска Светога Духа на апостоле, Лука остао неко време у Јерусалиму, а да је касније отишао у Антиохију. Према сведочанству Лукиног животописца, када се апостол зауставио у самаријском граду Севастији да проповеда Јеванђеље, узео је десну руку пророка Јована Крститеља и пренео је у Антиохију. Управо се у Антиохији догодио чудесни сусрет апостола Луке са богомудрим апостолом Павлом, како би касније њих двојица заједно вршили мисију у Грчкој. После мученичке кончине светих апостола Петра и Павла, апостол Лука је напустио Рим и проповедао је реч Божју пролазећи кроз Ахају, Либију, Египат и Тиваиду.
Свети апостол Лука је написао Дела апостолска, а ауторство једног од четири канонска јеванђеља приписује се, управо, њему. Према предању Цркве, он је први иконописац који је насликао Богородичине иконе. “Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама“, рекла је Пресвета Богородица када је видела иконе које је насликао апостол Лука.
Древни црквени писци извештавају да је свети Лука први употребио боју да направи икону Пресвете Богородице која у свом наручју држи Богомладенца. После тога насликао је још две иконе Пречисте Дјеве. Најранији сачувани историјски документ у којем се свети апостол Лука помиње као иконописац датира с почетка шестог века. У овом документу историчар Теодор Лектор (Анагност) извештава да је удовица царица Атенаида Евдокија послала „највећу реликвију“, икону Мајке Божје, коју је насликао јеванђелист Лука, из Палестине својој сестри Пулхерији, супрузи цара Маркијана у Цариграду. Два века касније ову чињеницу помиње и Свети Андреј Критски, сведочећи да је свети Лука „својом руком приказивао и оваплоћеног Христа и Његову непорочну Мајку“, као и да су се ове иконе, познате у Риму, налазиле у Јерусалиму. Почетком 10. века, историчар Свети Симеон Метафраст, састављач 132 житија угодника Божјих, написао је следеће: „Најзахвалније је то што је Лука јеванђелист осликао воском и бојама људски лик мог Христа и лик Оне која га је родила и очовечила га, преносећи га на тај начин да се поштује и дан данас “.
Свети апостол и јеванђелист Лука се упокојио у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби Беотијској.
Молитвено поштовање према овом дивном угоднику Божјем се брзо раширило, а до данас се богослужбено свечано прославља. Богонадахнути химнограф апостола Луку у првој стихири на Господи возвах, прославља и велича следећим речима: „Како да те сада назовем апостоле: небом? Јер си славу Божју проповедао. Светлом? Јер си цео свет светлом обајсјао. Облаком? јер нам изливаш воду божанства. Чашом божанске мудрости? Јер нам истачеш вино које срца весели. А ти се моли да се спасу душе наше“. У истом духу химнограф наставља иму другој стихири, песмословећи следећим речима: „Како да те назовем богоугодни? Златним кивотом Завета, којега је завештао Христос? Реком, која нам из раја извире? Светилом која духовно блиста? Светиоником, јер цркву сву обасјаваш? Хлебом живота на Божијој трапези? Чашом духовнога пића? А ти се моли да се спасу душе наше“.
У богослужбеним песмама свештеног спомена апостола и јеванђелиста Луке, видимо да он на више места у служби бива назван апостолом Христовим и списатељем божанских догмата. Истиче се да је био следбеник и ученик Богом изабраног сасуда Павла. Химнограф на основу светитељевог житија у стихирама истиче љубав коју је апостол Лука имао према људима којима је проповедао реч Божју. Тако се каже да је он трском благодати из дубине сујете извукао људе, а да је просветио оне који седе у тами незнања и учинио их синовима Владике и Бога ради вере. У црквеним песмама се истиче и његов подвижнички етос, његова спремност да остави све овоземаљско и пође за Спаситељем који га је призвао у своју заједницу.
Међу стиховњим стихирама видимо како црквени песник узноси благодарнот апостолу Луки за његова написана дела: „Из твојих речи божански учениче, сазнали смо као што си рекао, потврду ствари о којима си нама писао, а којих си из почетка очевидац био. По њима си и ти био једнак служитељ Оваплоћенога Бога Логоса. Њега си по васкрсењу видео у Емаусу, када си са Клеопом горућим срцем са Христом хлеба јео. Његове божанске топлоте испуни и наше душе које те славе“. И следећој стихири богонадахнути химнограф у благодарственом духу песмослови: „Радуј се једини који си нам са радошћу записао „радуј се“, при благовести Пречистој, а њу је Крститељ чије си зачеће описао још из утробе назвао Господородитељком. Ти си описао и Оваплоћење Бога Логоса, Његова дивна чуда, речи и страдања: крст и смрт, васкрсење и вазнесење које си видео. Силазак Духа си проповедник и дела, а посебно Павлових, јер си његов пратиоц постао, и лекар си и ученик и светило цркве, коју заувек сачувај“.
Свети апостол Лука је био дивни кормилар који је све идолске лажи изобличио и својом проповеђу људе упутио на истински пут светлости богопознања. У својој апостолској ревности он је премудрошћу као удицом у дубину духовног мора захватио, и из смртоносне дубине извукао душе верних, сведочећи тако речи свога Учитеља који је и рекао да ће апостоли постати ловци људи. Иако је љубављу Божјом имао дар да лечи људе од телесних болести, просветљен Духом Светим апостол Лука је изнад свега лечио људска срца.
Прослављајући светог апостола и јеванђелиста Луку, призвани смо да се угледамо на њега и следимо његов благословени пример, јер се у његовом животу открива тајна и лепота наше заједнице са Господом. Овај светитељ нас позива да нам Господ буде Путеводитељ животу, како бисмо без колебања пловили узбурканим морем живота. Апостол Лука куца на наша успавана срца и буди нас из греховног сна, упућује нас да се наоружамо јеванђелским врлинама како бисмо љубављу Божјом постали победиоци греха. Величајући Господа који нас призива у заједницу светих, призивамо молитвено покровитељство Светог апостола Луке речима: Свемудри ловче, свети учениче, делатељу Спаситељев и проповедниче његових страдања, цео свет си са вером прошао и из обмане народе сабрао и Богу привео, као добром мирису. На небеса си доспео, и стојиш пред Судијом свих, па се моли да се избавимо од безаконих дела наших и да се у дан суда ослободимо мука.
ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“.
